Kročićemo u stari Egipat još ovaj put. Kročićemo s lepezama, koje su na ovoj teritoriji predstavljale statusni simbol – gospodari su se hladili lepezama od palminog lista ili od nojevog perja. Lepeze se, kao ilustracije, nalaze i na starogrčkim vazama.
Na drugoj strani sveta u Kini, lepeze su bile prava mala umetnička dela. Predstavljale su spoj slikarstva, kaligrafije i poezije. Ovakav način rada na lepezama zabeležen je 33. godine p.n.e.
Japan je veoma zaslužan za pojavu lepeza na sklapanje i to u 11. veku. Rebra su najčešće pravljena od drveta, a često su ukrašavane zlatom i dijamantima. Danas, glumci u japanskim pozorištima koriste lepeze kako bi gestovima i pokretima iskazali emocije.
U Evropu ovaj modni detalj dolazi sa Istoka, krajem 15. i 16. veka i bio je deo damske toalete, naročito u Italiji i Španiji. Lepezu su pravljene od perja – fazana, petla, pauna, ždrala, sokola, jastrebovog i orlovog repa...
I tek početkom 20. veke lepeza postaje nezaobilazni detalj svake dame a zadražale su to mesto i dan danas...
I još ovo: U Londonu 1797. god. objavljen je priručnik za dame u kome se objašnjava tajni govor lepeza, kada se određenim kretnjama slala poruka partneru o privlačenju ili odbijanju (otvorena lepeza – čekaj me, zatvorena lepeza ispred desnog oka – kada te mogu videti, brzo i čujno zatvaranje lepeze – sastanak je nemoguć, lepeza priljubljena uz grudi – volim te...).