4 knjige koje morate pročitati ovog leta

By 19:02
Znamo, znamo svi smo prezauzeti. Tačno je, nemamo vremena za sebe, nemamo vremena za druge, žurimo i uvek, hvala Bogu, kasnimo. Radno vreme, to tek – trči tamo, pogledaj ovamo, napiši, razgovaraj, telefoniraj, ogovaraj, pa ručak s nogu, srči kafu, pa opet piši, objavljuj, zakazuj... E onda, negde između trčanja godišnjeg maratona u sprintu, dođe vreme za odmor. Dođe leto, trideseto...
Ne znam da vam preporučim mesta za letovanje, a i da znam neću. To su već stvari, po mom mišljenju, gde padaju lične odluke i mnogo toga je važno: šta volite, koliko vremena imate, a i koliko novca, nažalost. Verujem da i vas nerviraju predlozi poput: „Što ne idete u Grčku?” ili oni iz užasne premijerove kampanje: „Letujte u Srbiji”. Možda neću da letujem uopšte.
Elem, da ne gnjavim o svemu ovome, želim da leto bude leto, a to znači: sladoledi i flekava majica, trešnje za uhom, umazani od kriške lubenice, bosonogi, mama i tata i lagani ručkovi sa njima, vožnja bajsom po zalasku sunca, vrckanje u suknjama, višečasovno ispijanje vina po terasama, žurke, letnje pesme poput: „Devojke u letnjim haljinama volim”... I šta sve još... Leto je i svi krivi smo – zato što ćemo da radimo ono što volimo...
Ali, nećete me se tako lako otresti. Imam za vas super preporuke! Knjige, znate one super stvari koje su uvek u modi. Preporuku sam bazirala na malim letnjim predasima, kvalitetu i nečemu gde svi treba da zađemo i razmislimo o svemu. Krećem redom:
1. Ana Arp: „Tri mita o putovanju iza Sunca”
Volite li poeziju? Sa ovom knjigom, mlade autorke Ane Arp, volećete još više. Jedna super nadahnujuća knjiga za sve one koji znaju kako da čitaju poeziju i za one koji su na tom putu. Za svakog...
„Sanjala si
Grane zamršene
zamišljene”
2. „Srpske narodne poslovice”
Ovakve knjige često naglas čitam. Poučene jesu, ali i zabavne. Svaka je da se dobro zamislimo o svemu, a narodne književnosti – šta reći, nikad je dosta!
3. Džorž Orvel: „Niko i ništa u Parizu i Londonu”
Ovu knjigu jedva čekam da pročitam i ne bih vam je preporučila da ni ja nisam dobila snažne preporuke od moje sestre Katarine (čitaj: Laste koju ja poznajem, a da je pročitala najviše knjiga). I povrh svega, to je Orvel... greške su skoro nemoguće...
4. Vladimir Nabokov: „Lolita”
Jedna od knjiga kojoj se vrlo često vraćam. Ako je niste čitali, moram vas pitati: Šta čekate?
   Read More
pročitajte više

You Might Also Like

Kratke beleške: vikend state of mind

By 16:08
Pamtim dane kada sam bila još umorniija i još lepljivljija na +52. Podgrevala sam tu temperaturu čikaškim bluzom i pokušavala da se rashladim njihajući se u ritmu rapaparapapapa na terasi sa velikom čašom limunade.
Danas nastavljam. Nešto se mislim - malo sam starija, pogled sa terase mi je drugačiji i viši, vidim pola Beograda, čujem komšijinu veš mašinu i slušam Talking Heads i onu super pesmu dizalicu Girlfriend Is Better...
A jutro počelo sa činijom punom trešanja, opranim suđem, okačenim vešom i velikom planom za večeras. A moje drugarice i ja - mislim pršte poruke, zzzzzzzzzzzzvone telefoni, a još uvek se razvlačim, sa žvakom u ustima... Sve mi je potaman, osim što bih mogla da pojedem veliku činiju sladoleda. Vikend je i jedva čekam kad ću da zaplovim u noć... Trčećim korakom, malo nakoso kao na slici...
   Read More
pročitajte više

You Might Also Like

Kadinjača: utisak koji se nikad ne zaboravlja

By 14:13
Ako vas ikad nanese put na 14 kilometru zapadno od Užica, bićete oduševljeni monumentalnim kompleksom na Kadinjači. Spomenik je posvećen borcima užičkog Radničkog bataljona, Posavcima i Orašanima koji su se žrtvovali 29. novembra 1941. godine štiteći odstupnicu glavnini partizanskih snaga iz Užica ka Sandžaku:
"...Rođena zemljo, jesi li znala, tu je poginuo bataljon ceo,
Crvena krv je procvetala, kroz snežni pokrov, hladan i beo..."
Idejno rešenje ove kompozicije i zgrade Spomen-dom dali su vajar Miodrag Živković i inženjer arhitekture Aleksandar Đokić. Kompleks je složen i sastoji se iz niza segmenata koja su građena u periodu od 1952. pa do 1979. godine. Piramidalni spomenik - kosturnica podignut je 1952. goodine . Tu se nalaze posmrtni ostaci pripadnika Radničkog bataljona stradalih tokom bitke na Kadinjači.
"...Noću je i to zavejo vetar.
Ipak na jugu... vojska korača..."
Kompleks na Kadinjači, koji možemo danas da vidmo završen je 1979. godine, a sastoji se od amfiteatra Užičke republike, aleje Radničkog bataljona i visoravni slobode.
Moja priča o Kadinjači daleko je ličnija i ponekad koliko god znala o njoj kao istoričar umetnosti, ne mogu a da otrgnem jake emocije i mir koji mi donosi. Ne mogu da u isto vreme budem pogođena i istorijom i umetnošću i srećom i tugom. Ovo je moj 5 put da idem tamo i da se oduševljavam kao da je vidim prvi put - veličanstvo zaraslo u pitomu travu.
"...Pao je četrnaesti kilometar,
al` nikad neće Kadinjača..." - Slavko Vukosavljević
   Read More
pročitajte više

You Might Also Like

Etnografski muzej: nešto novo, nešto staro - Savremen život kulturnog nasleđa

By 20:00
Dozvolite sebi uživanje u Etnografskom muzeju u Beogradu bez griže savesti. Kao prvo, ako niste tamo virnuli oduševićete se nesvakidnašnjom ponudom koju ovaj muzej ima, kao drugo muzej se bavi zaštitom etnografskih pokretnih kulturnih dobara, a i nas same štiti od zaborava - ko smo, gde smo, kuda idemo. Etnografski muzej nam predočava mesta sa Balkana, nošnje, predmete sa Balkana, pa onda tu ima folklora, jao da, nakita.
I čega sve još. Ima tradiciju, duuuuugu, duuuugu.
Ako odete do 19. juna 2016. godine, očekuje vas, pored stalne postavke i izložba New spirit of Heritage / Savremen život kulturnog nasleđa. Bićete oduševljeni, to vam garantujem, jer ćete videti rad čete dizajnera koji su spremili nove modele, a čija inspiracija je, specijalno za ovu priliku, bila tradicija naših prostora.
Autor izložbe je Nenad Radujević, a neki od autora modela su: Valentina Obradović, Doda Komad, Ana Ljubinković, Valentina Feher, Svetlana Pavlović, Sonja Krstić, Dijana Macura i mnogi drugi...
Izložba je otvorena 13. juna 2016. godine, a MS Click je realizovao u saradnji sa Etnografskim muzejom. Zanimljivo je da ove dve institucije imaju saradnju dugu 25 godina. Tradicija, dragi moji, opet tradicija... Uživajte malo u fotkama sa otvaranja. I ja ću opet.
   Read More
pročitajte više

You Might Also Like

Ko je Marija Maga Magazinović

By 16:09
Priča o jednoj izuzetnoj ženi počinje u Užicu, znate, onom ne tako malog gradu na Đetinji, koji je iznedrio mnoge umetnike i značajne ljude za srpsku istoriju. Priča o svestranoj, savremenoj, jakoj i nesvakidašnjoj ženi velikog intelekta počinje pitanjem: „Po kome ova ulica nosi ime?” Odgovor, ukoliko ga ne znate, glasi: po Mariji Magi Magazinović.
Marija Maga Magazinović rodila se u Užicu 1882. godine, ali već 1896. godine, s porodicom se seli u Beograd, gde joj je otac radio u krojačnici Narodnog pozorišta. Nakon završene Više ženske škole, pohađala je studije filozofije, koje je završila 1904. godine.
Imala je veoma zanimljiv i turbulentan profesionalnii život ‒ od osnivanja Kluba studentkinja, zalaganja za socialističu borbu i prava žena, preko prevođenja (posebno je prevodila rusku literaturu), rada u Narodnoj biblioteci i pisanja za Politiku, do toga da je u Srbiju donela moderan ples. Veoma je interesantan podatak da je Marija Maga Magazinović bila prva zaposlena žena u Srbiji koja je radila u Narodnoj biblioteci i u redakciji Politike. Rubrika „Ženski svet” je bila angažovana rubrika u kojoj je Maga informisala javnost o aktuelnostima iz ženskog pokreta, posebno o vestima sličnog sadržaja koji su dolazili iz Engleske i Nemačke.
Ova dama nije nam ostala dužna ni za moderan ples. Tačnije, interesovanje za ples javilo se nakon Maginih sve učestalijih poseta Minhenu tokom XX veka. Pohađala je različite kurseve glume i plesa, kao i baletsku školu Isidore Dankan. Veoma se zainteresovala za: moderan ples, slobodan ples, tj. igru i proces samoiskazivanja, kao i za prikazivanje nesvesnog dela ličnosti. Svoja znanja i iskustva, prenela je u Beograd, osnivajući Školu za ritmičku gimnastiku, koja će izvesti na put veliki broj plesačica...
   Read More
pročitajte više

You Might Also Like

Modna inspiracija: Šest portreta inspirativnevne Muni – slikara Paje Jovanovića

By 21:36
Jedan od najvećih srpskih slikara – Pavle Paja Jovanović rođen je u Vršcu 16. juna 1859. godine. Završio je Slikarsku akademiju u Beču, boravo u Parizu, Minhenu, gradovima Španije, Švajcarske, Italije... Kao izrazito plodonosan predstavnik akademskog realizma, radio je istorijske kompozicije, portrete, oslikao kompozicije iz života Nemanjića za Saborni hram u Sremskim Karlovcima, slikao je predstave sa motivima iz života naroda u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji. Svojim radom dao je veliki doprinos našim prostorima, a posebno u domenu kulture i likovnog obrazovanja.
„Seoba” , „Kićenje neveste”, „Borba petlova", „Krunisanje cara Dušana”, „Apoteza Vuka Karadžića” dela su pred kojima sigurno moramo da razmislimo o nečemu višem, o istoriji jednog naroda, o ličnostima, o svemu bitnom, pa i o nama samima. Preminuo je u u Beču 30. novembra 1957. godine.
Ono što posebno privlači pažnju, jesu malo intimnija dela, tačije portreti i aktovi, ja naročito portreti Muni, Pajine voljene žene. Većina izvora navodi da mu je bila veoma posvećena i odana do smrti. Bečlijka Hermina – Muni Dauber bila je Pajina muza i inspiracija. Kada su se venčali ona je imala 25 godina, a on 58. Zaljubnjeni gospodin ovekovečio je njenu lepotu nizom portreta i aktova. U prilog tome idu i ovi portreti. Iako ih ima još, izabrala sam one koje imaju ili zanimljive odevne detalje. 
Muni sa zlatnom kapom u predelu, 1920. na kojoj se vide prepoznatljive crte lica, umetnikove supruge
Lepa čitateljka (Muni sa pismom) posle 1920. godine
Muni u fotelji – beržeri oko 1920. godine
Portret Muni nazvan „Zolja” 1920–1925. godine
Mlada žena u narodnom (Muni)  1920–1930 – mlada žena sa pokrovom i ukrasom za glavu  i veo. 
   Read More
pročitajte više

You Might Also Like

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...