Sava: Reka, ime, parfimerija

By 16:40
U jeku smo velike virusokrize, ali za čas vratila bih nas u malo lepše priče koje sam doživela pred kraj 2019. godine. 
Neke postove imam u šteku, pa sada kada imam vremena, časkom se vratim u situacije i vremena gde mi je baš bilo lepo. 
Do tada dragi moji, ostajemo KOD kuće i ne pravimo se pametni. 

Sad idu stvari iz iskustva - obožavam tu reku, kažu dugu 990km, koja protiče kroz mnoge bivše republike Jugoslavije i koja je prirodna granica između Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Meni je značajna jer kao detetu divila sam se Šapcu što je ima, a kao studentu znala sam da prelaskom preko mosta, još malo mi hvali da dođem do kuće. Sava prirodna prelepotica, moja rečna miljenica je odmah posle Drine.
Ime Sava (o) je bar u našem domu značajno, zbog slave koju obeležavamo  27. januara, kao znak tradicije jedne porodice i prosvetiteljske simbolike koju dan, pa i ime nosi.
Elem, verovatno se pitate zašto sad neki religiozni momenti i prirodne lepote u sred bloga koji se bavi modom? Pa, nastavićemo ipak u tom pravcu i skrenuću i ovog puta na jednu divnu priču iz Ulice Kralja Petra 75 u Beogradu, gde se već više od pola veka nalazi parfimerija Sava u kojoj radi divni beogradski parfimer gospodin Nenad Jovanov.
Ukoliko  volite vintidž komade, duhove minulih vremena, džez muziku  iz prikrajka i po malo sentimentalne rituale (kao ja), oduševićete se ovom parfimerijom koja je prava bajka mirisa.
"Aparatura" , epruvete, prskalice, bočice, divna žena kratke kose, već spomenuti gospodin Nenad učinili su da moj  pronalazak pravog mirisa se pretvori u san koji je sanjan u stavrnosti. Baš kao što sam htela - blagom notom jorgovana i tek u nekim tragovima mirisa orhideje!
Pronalazak neke vrste "niche" parfema, tu pred vama ostavljaju utisak neopevane sreće i zadovoljstva, koju morate da okusite.
Moj odlazak iz radnje je još više ulepšao jedan čovek iz Čačka, koji je gospodinu Nenadu rekao da je poslovno u Beogradu, ali da želi da obraduje svoje dve ćerke, unikatnim i mirisnim poklonima sa Dorćola.
Može li bolje? 
   Read More
pročitajte više

You Might Also Like

Modna inspiracija: Neodoljivi biseri

By 17:00 , , , , , , ,
Obožavam ih! Još od malene moja posebna veza, baš kao sa modom, ostvarena je i sa tim predivnim malim kuglicama  - belim kao sneg! Ah ti biseri, stalno oko njih neka priča. Koko Šanel nije mogla da zamisli svakodnevne kombinacije bez njih, na portretima naše kraljice Marije čest su modni detalj.

Kaže Wikipedia da je biser je tvorevina nekih školjki koje se nazivaju bisernim.
Biser je sačinjen od sedefa koji se sastoji od kalcijum-karbonata, a najcenjeniji su oni koji su loptasti ili u obliku suze, koji su dosta retki.

Mogu biti beli, ali i crni, kao i u prelaznim nijansama kao i roze, plavi, žuti, zeleni i ljubičasti. U našoj porodičnoj kolekciji, čuvamo bele i crne, kao i one sa posebnom vrednošću koje je deda poklonio mami.

I da, ovog puta napisaću vam (istinitu) priču o kuvaru Žulijanu i biseru. Moj boravak u Portugalu obeležio je rad u restoranu i raznim dogodovštinama, o kojima mogu knjigu da napišem! Elem, na prolećnom meniju se nalazio božanstveno jelo od ostriga i školjki. Svakodnevni rad šefova kuhinje, kao i pomoćnih kuvara sastojao se od toga da se moraju da „srede“ upravo ova morska „stvorenja“. I gle čuda, posle tona i tona očišćenih školjki, simpatični kuvar Žulijan našao je biser. Našao je blago, bože, koliko je bio radostan. Verujte mi i ja sa njim! Ali... nemarni kuvar iz Porta je tu nestvarnu belu kuglicu uspeo da izgubi.

...jer kao što ga je posle tešio šef : „Biser je to, lako se otkotrlja“.

U nastavku, šta gledamo? A da... malu galeriju slika, a ko zna možda nekom i veliku inspiraciju!







   Read More
pročitajte više

You Might Also Like

Street food moda Pekinga

By 10:50 , , , ,


Pre par godina poseta Kini i Pekingu je ostavila značajan utisak na naše živote. Iako danas je ova mnogoljudna zemlja u žiži interesovanja zbog zloglasnog virusa, ovde bih predstavila nešto što mi je tamo bilo jako zanimljivo, a to hrana koja može da se pazari na ulicala Pekinga. Tekst je obljavljen takođe u Elle magazinu, pa da ne bih tu izmišljala krive Drine, preneću ga u celini.
Sa druge strane gastronomskih bajki sa Michelineovim zvezdama nalazi se crno tržište neodoljivih ukusa - street food carstvo, čija je prestonica, kako je sopstvenim nepcima istražila Marija Mićanović, Peking.
U tom mnoštvu ljudi, gde možete čuti skoro sve jezike sveta, doživeti kulturni udar na licu mesta i osetiti različite mirise, ukuse i nestvarne boje koje momentalno bude sva čula, pekinška dobrodošlica usledila je odmah.
Taj pompezni grad sa više od 20 miliona stanovnika, koji pleni svojom modernom arhitekturom, tradicijom, munjevitim saobraćajem, brbljivim ljudima i street hranom, oduševljava jer sadrži sve ono što u životu skoro nikad nismo videli. Niti probali.
Jutro u ovom senzacionalnom gradu ne počinje kafom u ruci, u prelepom restoranu sa pogledom na veličanstven trg jer u kineskoj kulturi ritual ispijanja omiljenog napitka - sa efektom momentalnog razbuđivanja, nije popularan. Jutarnja radnja odigrava se na ćoškovima ulica gde je ugostiteljima restoran zapravo bicikl, na kojem se nalazi kuhinjska aparatura sa grejačima i gde vešte ruke za čas posla naprave Jian Bing (đijenbing) - jelo nalik na palačinke.
Brzo jelo, filovano jajima, korijanderom, lukom, slatkim ili ljutim sosom i još jednom sekcijom tankog krckavog testa, spakovano u četvrtastu formu, garantuje osećaj višečasovne sitosti. Za ljubitelje laganijih jela tu je nezaobilazni baozi - knedle od debljeg testa punjene mesom ili povrćem, koje se spremaju na pari u posudi od bambusa.
Prava street food magija počinje u poslepodnevnim časovima, kada su na meniju chuan'r (čuer) - ražnjići od začinjenog jagnjećeg mesa. Glavnu ulogu igraju arome korijandera, paprike, bibera i susama.
Skroz urazumljena, spremna za nove izazove i zalogaje nisam odolela nekim specijalitetima noćne pijace Donghuamen. Nabijeni na ražnjiće nizali su se spremni za grickanje: škorpije, larve, morske zvezde, pauci i po koji jarko obojen slatkiš koji je u moru gastronomskih iznenađenja najposećenijeg food marketa u Pekingu totalno nebitan.
Ova turistička atrakcija sinonim je za neviđenu gužvu, a kad me pitaju kakva je tamo hrana, kratko odgovorim - krcka!
Interesantno je da ćete skoro svugde po gradu, ako vam slučajno padne šećer, ili se samo pravite da je tako tražeći izgovor da uživate još malo u novim predivnim ukusima, pronaći tanghulu - desert na ražnjiću sa 6-7 ušećerenih glogova, jagoda ili parčića ananasa, a to je sve što vam treba da biste nastavili otkrivanje grada u kom su svi pokušaji da mu odolite osuđeni na još jedan zabranjeni zalogaj.
   Read More
pročitajte više

You Might Also Like

Kako (ne) blogovati?

By 22:22 , , , , , ,
De dobro, pisala sam da kompleksnu stvar kao što je moda, često moramo gledati sa više aspekata. Neophodno je. I to iz više razloga. Ako neko želi da shvati, pokuša da je razume, izučava, ne može posmatrati modu kroz PR tekstove ili fotografije poput: „Vidi ja na ulici, zanesenog pogleda, nosim Zara kaput, koji košta 25000 dinara i može da se kupi tu i tuˮ. Da li nas ovakve stvari zaista menjaju? Iz korena? Uče nas da budemo bolji, snažniji? Teško...
Elem, smatram da je nedostatak kritičkog mišljenja jedan od glavnih kamena spoticanja u ovim sferama. Narcisoidan odnos, instant informacije, samopromocija gde god i kad god, nesvesnost, kopi pejstovi samo su još jače doprinelii udaljavanju od mišljenja. Kritičkog mišljenja - promućkanog ne promešanog.
Mnogi modni stavovi (naravno da ima izuzetaka) blogera, novinara, pa čak i kritičara ne mogu baš da služe u naučnim krugovima. Informacije, cenovnici, lokaliteti gde nešto kupiti, pojesti ili popiti, teško da mogu da se stave u ozbiljne analize ne samo mode, već bilo čega.
Sigurna sam da ako nameravamo da imamo pojma o nečemu, moramo ozbiljnije pristupiti tematici. Svesnije. Temeljnije. Bazirati svoj rad, podvlačim svoj, na iskrenosti prema sebi i čitaocima. Vratimo se bar na trenutak odakle smo došli, kad smo sve ovo počeli i zapitajmo se kako to na mom blogu ili sajtu predlažem i preporučujem i turpiju za pete koja ne golica i nepropuštajuće pampers pelene i suvo grožđe bez šećera?
Sad odoh da pojedem jabuku. Možda razdora. I sigurno pročitam još koji red.


   Read More
pročitajte više

You Might Also Like

Februar 2017. godine: Kuda, gde i šta u Beogradu?

By 20:27 , , , , , , ,
Nadam se da ste spremili svoje tefterice, telefone ili one papiriće u bojama. Na redu je kulturni diktat šta možete da vidite, čujete, pogledate u našoj prestonici, ovog hladnog februara. Pripremila sam za svakog po nešto, naravno vođena kvalitetom i selekcijom i koja nije banalna. Drugim rečima, svoje slobodno vreme nećete utapati u 50 nijansi nečeg mračnijeg.
1. Februar = Fest
Ako živite u Beogradu, ili ste krajem februara onako, ovde u prolazu, a ne odete na 45. filmski festival, kao da niste ni bili. Tačnije, bespotrebno ste sebi ukunuli mesec za filmove i još jednom ste sebi produžili rok nekulturnog trajanja.
Ili možete jednostavno da zauzmete niski start 24. februara i krenete u gledanje filmova, gde i kad hoćeš (Kinoteka, DKC, SC, Dom omladine...). Izbor je zaista velik: od Kusturičinog „Na mlečnom putu”, koji i otvara Fest, pa do Skorsezeove „Tišine”, koja ga zatvara 5. marta. A između, evo preporuke, za bar jedan od filmova - „Raj”, „Divni dani u Aranhuezu” , „Druga strana nade”, „Franc”, „Noćne zveri”. A ako imate svoje favorite, molim vas, ne oklevajte već podelite...
2. Muzej = Dodir stakla
Do 15. marta u Muzeju primenjene umetnosti biće otvorena izložba savremenog nordijskog stakla „Dodir stakla”. Jedan od zaista fantastičnih muzeja, koje ima ovaj grad, nagradio nas je jednom krajnje zanimljivom putujućom izložbom koja će posebno obradovati ljubitelje dizajna i predmeta od stakla.
3. Knjiga = biblioteka
Imam 100 knjiga da preporučim i desetoro ljudi da pitam da nam nešto preporuče. Međutim, ipak preporučila bih vam pre svakog „šta pročitati“ jedno učlanjenje u biblioteku. Pre svega, najbolji savet će vam dati stručno lice. Zove se bibliotekar. Pročitao je mnoge knjige, radio je mnoge analize svetske knjiženosti, odlično barata gramatikom, a ako ga samo malo navedete npr. 4 reči – naš, pisac, savremen, duhovit... odmah će vam reći. I u mom slučaju je bilo tako – knjiga "Časovi radosti", Vladan Matijević. Mislim, ovo stvarno moram da preporučim.
4. Putovanje – 3. zona Beograda
Za ovaj drugi mesec 2017. godine izabrala sam i Kosmaj. To moram(o) da posetim(o). Kako je tamo? Ne znam, nisam bila. Ali nameravam i javljam utiske...

   Read More
pročitajte više

You Might Also Like

Stilske lekcije crne haljine

By 21:28 , , , , , , ,
Miljenica je mnogih dama, kradljivica je muških uzdaha koja kroz modnu istoriju stari bez ijedne bore. Ona je neophodna i vanvremenka. Ona je mala crna haljina.
Modno pravilo glasi – svaka žena bi trebala da poseduje jednu elegantnu i jednostavnu malu crnu haljinu, koji može da nosi u svakoj prilici. Kao esecijalni deo ženskog ormara, ovaj klasični komad možete da nosite uz baletanke tokom dana, ili uz jak i masivan nakit u večernjim satima. Neophodna nam je zbog svoje univerzalnosti, može da bude različitih dužina, ali je uvek jednostavnog kroja.
Mnoge revolucionarne stvari u istoriji mode vezuju se za Koko Šanel. Znate ono, pre i posle Šanela. Pre intervencije ove slavne dizajnerke, crna haljina bila je povezana sa žalošću. Međutim, 1926. Godine, najpoznatija francuska kreatorka lansirala je crnu haljinu od svile, tik iznad kolena, sa 4 dijagonalne pruge duž cele povšine. Tadašnji mediji ocenili su da će crna haljina postati neka vrsta uniforme za sve žene od ukusa. I znate šta? Nisu pogrešili.
Međutim, ovaj komad odeće postaće remek delo kada ga je neoprikosnoveno ponela Odri Hepbren, u ulozi Holi u filmu „Doručak kod Tifanija”. Živanši je potpisao ikoničnu crnu haljinu, tako je, pored Odri, zaslužan za njen planetarni uspeh.
Crna haljina predstavlja temelji dobrog stila i zavisno od prilika možete izgledati šik, poslovno, avangardno ili seksi. Danas je dozvoljeno da bude različite dužine i mada je najčešće jednostavna, pruža bezbroj mogućnosti, pomoću kojih možete da izrazite svoju kreativnost.
Što se tiče mog pogleda na ovaj neophodan komad garderobe, mislim da je to kec iz rukava. Kad god kukam nad prepunim ormarom (koju može pola modne vojske da obuče) da nemam šta da obučem, zavisno od prilike, uvek izvučem nju. Crnu malu. Sa biserima za veče. Teksas jakna, haljinče crno do kolena i baletanke da sjurim i posrčem svoju kafu na brzaka. Malo ispod kolena sa sivim sakoom i marmom za zvanične sastanke spremna... I tako, kako hoću, i kad mogu...


   Read More
pročitajte više

You Might Also Like

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...